Балска традиција
Бал никада није био само плес.
Реч „бал“ јавља се још у XII веку, а порекло води од латинског ballare — играти.
- 1834.
Крагујевац, двор кнеза Милоша
Први бал у Кнежевини Србији одржан је 1834. године у Крагујевцу, на двору кнеза Милоша.
У деценијама које су уследиле, балови су постали важна места сусрета, разговора, повезивања и договора. Окупљали су људе из света политике, културе, привреде и уметности, док су се на добротворним баловима прикупљала средства за школе, друштва и друге јавне потребе.
- 1860-их
Словеначке земље и читалнице
И у словеначким земљама плес је одавно био саставни део грађанског и друштвеног живота. До тада се балска култура развијала у грађанским круговима, често под снажним немачким и аустријским културним утицајем.
Од шездесетих година XIX века почиње да се развија мрежа словенских читалница.
- 1863.
Читалница у Крању
На свечаном отварању читалнице у Крању 1863. године, након извођења песме „Хеј Словани“, уследио је плес којим је свечаност завршена.
Читалнице нису биле само места за читање књига. У њима су се људи окупљали, слушали музику, присуствовали представама и предавањима, али и учествовали у плесним свечаностима.
- 1898.
У Марибору је та идеја добила свој дом
Године 1898. подигнут је Народни дом, средиште културног и друштвеног живота мариборских Словенаца. Под његовим кровом своје место пронашли су читаоница, библиотека, музичка и драмска друштва, док су се у свечаној дворани одржавали концерти, представе, скупови и плесови.
Таква места временом су добијала значај далеко већи од своје првобитне намене. У њима се развијао културни живот, повезивали људи и рађале идеје чији је значај трајао много дуже од једне вечери.
Била су то места на којима су се различите културе приближавале и на којима су из сусрета настајале везе које су надживљавале појединачне свечаности.